Eninok - Otvorena diskusija

Kako biste mogli pratiti dnevnik mog lika po imenu Aton at-Tair ibn Haydin al-Anawi, morate da poznajete Har'Gíriyeth-ski kalendar. Naime, kad su grad osnovali Dissalski pobunjenici, nisu više hteli da koriste kalendar Dissalske crkve, a i imali su među sobom mnoštvo oslobođenih robova koji su sa sobom doneli kalendare mnogih naroda, rasa i vera. Ovim povodom odlučili su da naprave kalendar nezavisan od svih tih činilaca i koji bi merio vreme od osnivanja grada. Na kraju je dostignut dogovor, po kojem godina počinje početkom leta, kad je prvi karavan, Hamidov karavan (Hamid al-Sayyid ibn Kemal), stigao (mi bi rekli krajem maja) i sastoji se od 13 meseci od po 28 dana. Naravno, Mesec Eninoka ima ciklus od približno 26 dana, ali ta razlika nije bitna, pošto se kalendar po potrebi svake godine koriguje, kadkad se pridodaje godini ceo jedan mesec. Kalendarski mesec je podeljen na 4 četvrtine ili sedmice, svaka od kojih se sastoji od 7 dana. Imena dana sedmice i meseci su bili glavni problem grupe koja je radila na novom kalendaru, sve dok na kraju Ehud ad-Darannin ibn Raul al-Nalouda, bivši Disslaski sveštenik i matematičar, nije predložio da se oni zovu po rednom broju. Tako je nastao Har'Gíriyeth-ski kalendar, a izgleda ovako: 7. 4. 13. 259.; a čita se: sedmi dan četvrte četvrtine trinaestog meseca dvestopedesetdevete godine Har'Gíriyeth-ske. Lokalno stanovništvo se veoma naviklo na ovaj format datuma, mada ponekad izostave četvrtine i samo kažu koji je dan meseca.


Izabrani delovi Atonovog dnevnika

4. 2. 11. 258.: Jutros sam se oprostio sa ocem, majkom, braćom i sestrama, pa sam prizvao sebi konja i krenuo na put ka dalekom li Ulefu. Put me vodi kroz Tobanov Dô, južnu Vendiju, Celeb-taur-nu-fuin (što ga zovu i Silverglade, mada to ime ne uspeva da predstavi celu lepotu istinosti što je ima vilenjački original) i na kraju, Slobodne Gradove. Put bi bio daleko kraći da idem preko Dissala, ali sama ideja je prosto smešna. Granica je pod stalnom vojnom opsadom prokletih krivovernika, a i ne bih mogao da sakrijem činjenicu da se koristim magijom, pa bi me kamenovali ili nešto slično. Nerado napuštam Har'Gíriyeth, ali mogućnosti postdiplomskih studija su tu toliko ograničene.
7. 3. 11. 258.: Juče sam prešao reku Virovu i proveo noć u gradu Solan. Nisam nigde video rudnike soli, ali mrzelo me da ih tražim. Ustvari, kad pomislim, nisam zaista ni želeo da ih vidim, samo sva naša so potiče odavde, pa... pa šta? Pa i Har'Gíriyeth je dan hoda od Istočnog Mora, pa ga nikad nisam video. Bilo bi zanimljivo to videti, zalazak sunca na moru. Ali sve babe i praznoverni ljudi grada veruju da je tamo neka zla sila, neki duhovi koji će svakog ko slučajno zaluta tamo da prožderu... No, možda za koju godinu, kad se vratim iz Ulefa, budem razbio to verovanje. Ali stvarno me nervira da niko od profesora ne zna dovoljno o magičnim strujanjima u metalima kako bi me učio. Sad moram u Ulef... No, bar sam se nagledao šuma usput. I još ću se valjano nagledati šuma dok pređem Vendiju, pa još predivni Celeb-taur-nu-fuin...
3. 4. 11. 258.: Vendi su veoma srdačan i gostoprimljiv narod, ali svi žive u prokletim šupama i straćarama nasred velikog ništavila. Dogodila se i jedna mala nezgoda: Alcarin je ubio jednog zalutalog ćurana u šumi pored sela Ričak. Kad sam pokušao da potražim seljana vlasnika ćurana, taj je, spazivši me, zapretio sekirom, pa sam bio primoran da pobegnem. Imam tu već problema sa jezikom, pošto Vendi slabo govore strane jezike, a ja ih govorim samo četiri. U Tobanovom Dolu još dosta dobro govore vilenjački, ali tu se već uglavnom sporazumevam sa ljudima na Dissalskom, a to je dosta problematično, pošto svi oni mrze Dissalce, što je za svaku pohvalu, ali nikako da im objasnim da ja NISAM DISSALAC. Tako da se uglavnom klonim većih naselja i hvalim Šabaha što je ova zemlja ovako ruralna i većim delom prekrivena šumom.
5. 3. 12. 258.: Vreme prolazi veoma sporo na šumskim puteljcima Vendije. Počinjem da mislim da sam se izgubio, pošto već tri dana nisam nikog video na ovom putu, sem jednog druida, ali taj me je brzo oterao, jer sam u svom beskonačnom neznanju brao maline u njegovom privatnom svetilištu.
2. 4. 12. 258.: Regnum Vendicum enormus est. Regnum Vendicum silvanus est. Ergo, via Vendica longus et fatigus est.
3. 3. 13. 258.: Posle već skoro dva meseca ovog beskrajnog putovanja po svim tim silnim šumama, danas u zoru me probudi Alcarin. Uznemirili su ga onih dvanaestoro vilenjaka što su me ćutke posmatrali već neko vreme. Pozdravio sam ih na vilenjačkom i oni su mi poželili dobrodošlicu. Konačno sa stigao u Celeb-taur-nu-fuin.
1. 4. 13. 258.: Predivna je ova zemlja vilenjaka. Posebno su lepa drva Athel, sa svojim izduženim lišćem srebrnog sjaja. Jedan vilenjak, po imenu Astennior, se ponudio da me odprati do južne granice. Dobar je to čovek, dobroćudan, plemenit i nadasve strpljiv, ali strašno smara sa raznim rodoslovima i istorijom. Primer: ovaj deo šume se zove nekako i ovo je dugovekovni dom porodice Nešto. Oni su stigli pre X godina iz nekog dela Mirrimbara zbog ovog i onog. Blablablablabla. I tako ceo dan. Tako pređemo neki potok i on zatim priča o njoj do večeri. Ili još gore, peva o njoj do večeri.
1. 1. 1. 259.: I tako me snašla godišnjica osnivanja grada u hobitskom selu nasred beskonačne vilenjačke šume. Nikad nisam video toliko polutana na jednom mestu. Moj dolazak je, iz nekog razloga, bio povod za veliko slavlje i gozbu u selu. Kad su me već tako srdačno primili, morao sam da im održim veče iluzija i trikova, mada nisam imao prevelik uspeh. Stalno su me poredili sa nekih vilenjačkim čarobnjakom, nekim što je oživljavao stabla i sačinio hor od njih. Ustvari, to će pre da bude neki raspevani druid, ali šta se hobiti razumeju u magiju.
5. 1. 1. 259.: Konačno smo stigli do te neke reke što teče na jug u Slobodne Gradove. Astennior je odnekud stvorio čamac, pa smo tim išli. Noć ćemo provesti na čamcu, pošto je Astennior dobio nalet inspiracije kad je video Mesečev odraz u vodi, pa sad piše neku baladu o, pa zasad mi se čini o talasima i povetarcu, ali još ćemo videti.
6. 1. 1. 259.: Jutros, kad sam se probudio, bolela su me leđa, a Astennior je zapisivao svoju baladu. Zatim smo učili Alcarina kako da lovi ribe (kao da on to ne zna... ).
7. 2. 1. 259.: Danas sam konačno stigao u Slobodne Gradove. Tu, konačno, ima puteva, kojima mogu da idem konjem. Ulefe, evo me!
6. 4. 1. 259.: Ovaj zadnji deo puta je bio krajnje zamoran. I onda, juče kad sam stigao u Ulef... Jedna reč: školarina. Moraću da nađem neki posao. No, kao mag u Ulefu se neću lako zaposliti, grad je prepun kolega. Pokušaću u Na Tohu, kažu da je to glavni grad ili nešto, a da nije nimalo prezasićen magijom.
3. 2. 2. 259.: Ubili su kralja Marsupa! On je taj predstavnik ljudi ovde, a svi su imali bar neki motiv da ga ubiju... Tek sam stigao u grad, a sad je zatvoren, niko ne sme ni unutra, ni van. Ali zato sam dobio posao! PLata je sasvim dobra, 20 zlatnika sedmično. Treba da budem deo predhodnice velikog karavana koji ide u Mirrimbar. Put će potrajati bar jedno dva meseca i ovaj put imaću pravog konja. Dobijam ga na korišćenje za vreme expedicije.

=Charok= wrote:Ma kreno da vodim avanturu pa reko da se podsetim pa se setio da nema nista na forumu, i eto. Super! Samo vi saljite, ima knjigu da napisemo do kraja

KiiRiiK wrote:
Nece ti smetati ako propustim Eninok kroz Star Trek svet?
Stvarno? Mogu se potruditi da sve to izgleda lepo i da nista ne pokvarim

Gilenmeldill wrote:Kad smo vec kod Eninoka,ima li ista sto je Avram nama vodio?